Proces kondenzacije kod kuće sa spoljnom izolacijom od stiropora (EPS) je potpuno drugačiji nego bez izolacije ili sa unutrašnjom izolacijom. Pokušaćemo da objasnimo jednostavno, gde ide topli i hladni vazduh/vodena para, kako se kreću i gde se „sučeljavaju“ (gde se temperatura menja i može doći do kondenzacije).
Šta je kondenzacija uopšte?
Kondenzacija nastaje kad topli vlažni vazduh (iz sobe – od disanja, kuvanja, tuširanja, sušenja veša) dodirne hladnu površinu čija je temperatura ispod tačke rose (dew point). Tada se vodena para pretvara u kapljice vode. Zimi je ovo najveći problem jer je napolju hladno, a unutra toplo i vlažno.
Tačka rose je temperatura na koju treba ohladiti vazduh (pri stalnom pritisku i bez dodavanja/oduzimanja vlage) da bi postao potpuno zasićen vodenom parom i da bi počela kondenzacija – tj. da se vodena para pretvori u sitne kapljice vode (ili led ako je ispod 0 °C).
Drugim rečima:
- Ako vazduh ima određenu količinu vlage (vodene pare) u sebi,
- onda postoji tačno određena temperatura ispod koje taj vazduh više ne može da „drži“ svu tu paru → para počinje da se kondenzuje.
Kada temperatura površine ili vazduha padne na ili ispod tačke rose → dolazi do rose, magle, kondenzacije na prozoru, buđi na zidu, vlage u izolaciji itd.
Primeri iz svakodnevnog života
- Unutra u kući 22 °C i 60% relativne vlažnosti → tačka rose je oko 14 °C. Ako prozor ili zid bude hladniji od 14 °C → na njemu će se pojaviti kondenzacija („znojenje“ prozora).
- Napolju zimi -5 °C, a tačka rose je -8 °C → nema rose, jer je vazduh suv (niska tačka rose).
- Leti napolju 30 °C, tačka rose 24 °C → oseća se veoma sparno i „lepljivo“, jer je vazduh skoro zasićen vlagom.
Bez spoljne izolacije (stari zidovi)
- Topli vlažni vazduh je unutra u sobi.
- Zid je hladan jer ga direktno hladi spoljni hladni vazduh.
- Topli vazduh u sobi dodiruje hladnu unutrašnju površinu zida → kondenzacija na unutrašnjem zidu (vlaga, buđ, crne mrlje).
- Hladni i topli vazduh se „sučeljavaju“ direktno na unutrašnjoj površini zida.
Sa spoljnom izolacijom od stiropora (zaleppljen spolja – ETICS sistem)
Ovo je najbolji način da se kondenzacija spreči u kući. Stiropor se lepi spolja na nosivi zid (cigla, beton, malterisani zidovi, fasada), pa ide armirani malter i završna fasada.
Kuda ide topli vazduh/vodena para?
- Topli vazduh i vlaga iz sobe ne prolaze slobodno kroz zid (zid je masivan).
- Vodena para difuzira (polako prolazi molekula po molekula) iznutra ka spolja zbog razlike pritiska pare (viši je unutra zimi).
- Prolazi kroz nosivi zid (koji ostaje topao) i stiropor.
Kuda ide hladni vazduh?
- Hladni spoljni vazduh hladi samo spoljnu fasadu i spoljnu stranu stiropora.
- Ne može da ohladi zid jer stiropor blokira gubitak toplote.
Gde se sučeljavaju hladan i topao vazduh (gde pada temperatura)?
- Sučeljavanje se dešava unutar sloja stiropora (ili na njegovoj spoljnoj strani).
- Temperatura je najviša na unutrašnjoj strani zida (blizu sobne temperature, npr. 20–22°C).
- Postepeno pada kroz stiropor (to je izolator, pa pad temperature traje duže).
- Na spoljnoj fasadi temperatura je bliska spoljnoj (npr. 0°C ili ispod).
- Tačka rose (gde bi mogla da se desi kondenzacija) je pomereno u spoljni deo stiropora ili potpuno van zida.
Zato nema kondenzacije unutar kuće ni na unutrašnjim zidovima – unutrašnja površina je topla, nema hladne površine koju bi vlaga iz sobe „uhvatila“.
Šta se dešava sa vlagom u praksi?
- Stiropor je paropropusan (propušta paru).
- Spoljnja fasada je dizajnirana da bude paropropusna → vlaga koja difuzira izlazi napolje bez zadržavanja.
- Kondenzacija, ako se uopšte desi, može biti samo u spoljnjim slojevima (ali se brzo suši ili ispari). Nema oštećenja zida ni buđi unutra.
Levo: bez izolacije – temperatura pada brzo, tačka rose prelazi unutar zida → kondenzacija unutra.
Desno: sa spoljnom izolacijom – zid ostaje topao, tačka rose je u izolaciji ili van nje → nema kondenzacije u kući.
Kada ipak može doći do problema (iako retko)?
- Loša ugradnja (praznine između ploča stiropora, loše zaptivanje spojeva) .
- Toplotni mostovi (terasa, prozori, temelj) koji nisu izolovani.
- Prevelika vlažnost u kući (slabo provetravanje).
Rešenje: dobra ventilacija (otvaraj prozore ili stavi rekuperator), pravilna debljina stiropora (min. 10–15 cm) i kvalitetna ugradnja.
Zaključak: Kod spoljne izolacije stiroporom hladni vazduh ostaje spolja, topli unutra, a njihovo „sučeljavanje“ i pad temperature dešavaju se bezbedno u sloju stiropora. Zato nema vlage ni buđi u kući – to je upravo razlog zašto se fasade rade spolja!
Zašto je važno da se izoluju kuće ?
U zidu se temperatura postepeno menja od unutra (toplo) ka spolja (hladno). Ako tačka rose padne unutar zida ili na unutrašnjoj površini → tu će se kondenzovati vlaga → buđ, oštećenje materijala.
Zato spoljna izolacija (stiropor) pomera tačku rose u spoljni deo ili van zida → vlaga se ne zadržava unutra.