IP adresacija uključuje različite aspekte kao što su proračuni za formiranje IP adresa, klase IP adrese, razni zadaci rutiranja, Javne i Privatne IP adrese.

Postoje dve vrste IP adresa:

Verzija 4 - IPv4.
Verzija 6 - IPv6.

U današnje vreme su rasprostranjenije 32-bitne IP adrese klase 4 - IPv4, ali i 128'bitne IPv6 se takođe koriste i u skorijoj budućnosti će verovatno zauzeti osnovni deo adresacije. Razmatraćemo IP adrese verzije 4-IPv4.

Kako krajnji sistemi dobijaju početne informacije o IP adresi?

Informacije o IP adresi se može dodeliti ručno, ali ovaj metod otežava održavanje i pravi probleme prilikom dizajniranja mreža. Zbog toga su razvijeni protokoli za automatsku dodelu IP adresa, obavljanje ove kritične funkcije bez intervencije krajnjeg korisnika.

Internet Protokol - IP

IP - ili internet protokol koji je deo TCP/IP protokola, definiše mehanizam za prenos paketa do odredišta (adrese) koji ima određene karakteristike za obavljanje ove funkcije.

Napomenućemo neke od ključnih funkcija internet Protokola.

Karakteristike Internet Protokola

Funkcioniše na trećem - mrežnom sloju modela OSI
Protokol bez prethodnog povezivanja
Nezavisna obrada paketa
Adresacija se vrši po određenoj hijerarhiji
Nije zagarantovana isporuka podataka
Nedostatak funkcije za oporavak podataka

Slanje informacije u mreži po protokolu IP se realizuje uz pomoć paketa.

Paket - autonomni nezavisni objekat, koji sadrži podatke i informacije dovoljne da usmere paket od njegovog izvora do odredišta, bez obzira na prethodnu komunikaciju.

IP Protokol i njegove karakteristike

IP Protokol deluje na trećem nivou modela OSI (mrežni nivo) i trećem steku protokola TCP/IP (nivo Interneta)
IP je Protokol koji prethodne ne komunicira sa adresatom i koji šalje dijagram u jednom smeru na odredišt, bez prethodnog obaveštenja ciljnom uređaju
Ciljni uređaj prima podatke i ne daje povratnu informaciju o njihovom statusu uređaju koji ih je poslao
IP Protokol koristi ijerarhisku adresaciju gde se identifikator mreže može smatrati kao ulica, a identifikator domaćina kao kuća ili zgrada u toj ulici
IP Protokol pruža uslugu po principu "najmanjeg troška" i ne garantuje isporuku paketa
Na putu do odredišta, paket može biti poslat u pogrešnom pravcu, dupliran ili izgubljen
Protokol IP ne pruža nikakve posebne mogućnosti za oporavak oštećenih paketa
Ove usluge se pružaju na poslednjim stadijima mreže

Prilikom prenosa glasovnih ili video podataka u realnom vremenu, manji gubitak vremena je prihvatljiv. Brzina je važnija od oporavka paketa, pošto bi oporavak paketa prouzrokovao kašnjenje procesa u realnom vremenu.

Primer: dostava pisma po pošti

Analogom IPServisa može poslužiti dostava pošiljke po pošti. U ovom primeru ćemo razmotriti pošiljaoca koji živi u Novom Sadu, a njegov rođak živi u Nišu. Rođak šalje tri odvojena pisma. Svako pismo je stavljeno u posebnu kovertu, na kojoj je napisana adresa rođakinje, a na poleđini je napisana adresa pošiljaoca. Ova tri pisma se puštaju u poštansko sanduče. Pošta će uraditi sve što je u njenoj moći da izvrši dostavu tih pisama do Novog Sada. Međutim, ona ne daje garanciju, da će sva tri pisma stići na navedenu adresu. Pošta ujedno i ne daje garancije da će pisma stići po istoj putanji, i sa istim vozilom. I na kraju pošta ne garantuje da će pisma stići tim redosledom kojim su slani.

IP adresacija

Da bi se pojednostavilo rutiranje paketa na mreži steka protokola TCP/IP koristi se logička adresa koja se zove IP adresa.

Opisaćemo komponente 32 bitne IPv4 adrese.

Za šta služi IP adresa

Svaki uređaj na IP mreži ima jedinstveni identifikator.
Host ( računar, mreža, ili periferni uređaj) mora imati jedinstvenu adresu.
ID hosta - identifikuje pojedinačni host
Dodeljuje se pojedinačnim uređajima u organizaciji

Kao i za određivanje lokacije konkretnih domova i preduzeća potrebne su fizičke adrese koje omogućavaju efikasnu isporuku pošte. Na stvarnim objektima, za određivanje specifičnih uređaja u IP mreži se koriste logičke IP adrese koje obezbeđuju isporuku podataka ovim mrežnim objektima.

Svaki Host, računar, mreža ili periferni uređaj, povezan na mrežu internet ima jedinstveni identifikator 32-bitne IP adrese. Efikasno rutiranje paketa je nemoguće bez strukture dodele IP adresa.

Proučavanje strukture IP adrese i njihova uloga u radu mreže pomaže da se razume proces prosleđivanja IP paketa preko mreža korišćenja steka protokola TCP/IP.

IPv4 adresa je u današnje vreme najčešći tip adrese koji se koristi u internet mreži. IPv4 adresa je 32-bitni broj koji opisuju lokaciju mrežnih uređaja.

IP adresa je hijerarhijska i sastoji se iz dva dela:

Mrežni deo (mrežni identifikator) - opisuje mrežu
Deo Hosta ( ID hosta) - definišer krajnju tačku. Krajnje tačke su serveri, računari i drugi uređaji povezani na mrežu.

Polja Protokola IP

Opis polja protokola IP u jedinici informacije protokola IP ( Protocol Data Unit - PDU )

Bajt - 1		Bajt - 2	Bajt - 3		Bajt - 4
Verzija	IHL	Tip Usluge	Dužina paketa
Identifikacija			Zastavica	Fragmentacioni pomak
Vreme Postojanja		Protokol	Kontrolna Suma Zaglavlja ( Headera )
Adresa Izvora
Adresa Odredišta
Parametri					Punjenje

Prilikom prolaska kroz stek protokola, podaci se inkapsuliraju u PDU (koji se obično naziva paket). Zaglavlje ovog paketa sadrži nekoliko polja ,razmotrićemo dva polja:

Source address (Adresa Izvora) - Određuje IP-adresu hosta koji šalje
Destination Address (Adresa odredišta) - Određuje IP-adresu hosta primaoca.

Format IP adrese: Decimalni format sa tačkama

	Primer
IP adresa predstavlja 32bitni broj izražen u decimalnom sistemu	10101100	00010000	10000000	00010001
Da bi se bolje ćitalo 32 bitni binarni brojevi mogu se razdeliti na četiri 8-bitnih okteta	10101100	00010000	10000000	00010001
Svaki oktet ili bajt može biti pretvoren u decimalni broj	172	16	128	17
Adresa može biti zapisana u decimalnim brojevima odvojeni tačkama	172.	16.	128.	17

U bilo kojoj IP adresi jedan deo 32-bitnog broja predstavlja mrežu, a drugi deo - host. Iako mrežne adrese nekoliko računara mogu biti iste, kombinacija mrežne adrese i adrese hosta unikatno identifikuje svaki uređaj povezan na mrežu.

U tabeli je pokazan decimaln broj IP adrese

10101100000100001000000000010001.

Radi pogodnosti, ovi 32-bitni brojevi su podeljeni u 4 grupe brojeva koji se nazivaju okteti (1oktet = 8 bita). Svaki oktet se predstavlja decimalnim brojem od 0 do 255, koje deli sa tačkom. Ova shema je poznata kao dekadni predstavljanje odvojeno tačkama. Više pokazana IP adresa može biti zapisan kao 172.16.128.17 (172 tačka 16 tačka 128 tačka 17).

Klase IP adrese

Radi lakše klasifikacije različitih mreža na osnovu njihove veličine, IP adrese su podeljene u kategorije koje se nazivaju klase. Opisaćemo klase i strukturu IP adrese unutar ovih klasa.

Klase Ip adresa - prvi oktet

A B C

Klasa A .....Prvi bit je fiksni 0xxxxxxx . host host . host

Klasa B......Prva Dva bita su fiksna 10xxxxxx . mreža . host . host

Klasa C......Prva tri bita su fiksna 110xxxxx . mreža . mreža . host

Dodeljivanje IP adresa klasama naziva se klasna adresacija.

Definicija klasa data je u ranim fazama razvoja interneta organizacijom IANA ( Internet Assigned Numbers Authority ).

Svaka IP ADresa je podeljena na Identifikator Mreže i Identifikator Hosta. Pored tog, bit ili redosled bitova na početku svake adrese, određuje klasu te adrese.

Klasa A

Adrese klasa A koriste samo prvi oktet za označivanje mrežne adrese (8-bita) 32-bitnog broja. Ostala tri okteta se koriste za adresaciju hosta. U adresama klase A, prvi bit je uvek 0. Pošto je prvi bit uvek 0 najmanji broj može biti predstavljen kao 00000000(decimalni 0), a najveći ka0 011111111 (decimalni broj 127).

Međutim ova dva broja 0 i 127 su rezervisana i ne mogu se koristiti kao mrežne adrese. Svaka adresa koja počinje vrednošću od 1 do 126 u prvom oktetu 32-bitnog broja je klasa A.

Klasa B

Adrese klase B koriste prva dva od četiri okteta za specifikaciju mrežne adrese ( 16 bita) Preostala dva okteta definišu host.

Prva dva bita prvog okteta su uvek jednake binarnom broju 10. Binarni broj 10 na početku prvog okteta osigurava da se prostor klase B ne preklapa sa gornjim nivoom prostranstva klase A . Preostalih 6 bitova prvog okteta mogu biti popunjena vrednostima 1 ili 0. Dakle, najmanji broj koji može da predstavlja adresa klase B je 10000000 (decimalni broj 128), a najveći je 10111111 (decimalni broj 191).

Svaka adresa koja počinje vrednošću od 127 do 191 u prvom oktetu jeste adresa klase B.

Klasa C

Adrese klasa C prva tri oikteta (24bita) IP adrese, definišu mrežni deo, a preostali oktet je rezervisan za host. Adrese klase C počinju sa binarnim brojem 110. Dakle, najmanji broj koji može da definiše klasu c jeste 11000000 (decimalni broj 223). Ako adresa sadrži u prvom oktetu vrednost u rasponu od 192 do 223, klasifikovan je kao klasa C.

Dijapazoni IP adresa

Klasa Ip adrese	Prvi oktet, decimalni broj	Prvi oktet, binarni broj	Moguća količina hostova
Klasa A	1 - 126	00000001 - 01111110	16 777 214
Klasa B	127 - 191	10000000 - 10111111	65 534
Klasa C	192 - 223	11000000 - 11011111	254

IP adresa 127 (01111111) pripada klasi A i rezervisana je za samotestiranje (loopback-povratna informacija) stoga ne može biti dodeljena na mreži.

Rezervisana IP adresa

Neke IP adrese su rezervisane i ne mogu se dodeliti nekim uređajima na mreži. Ove rezervisane adrese uključuju adresu mreže koja služi za identifikaciju same mreže i " adrese emitovanja " koja se koristi za emitovanje paketa na sve uređaje na mreži. Opisaćemo tipove rezervisanih Ip adresa i neke primere.

Rezervisane adrese

Adresa mreže - 32 bita

Mreža .......................................... 000000000000000

Adresa Hosta - 32 bita

Adresa Emitovanja (Broadcast adresa) ...................... 1111111111111111

Adresa mreže

Ip adresa sa binarnim nulama u svim bitovima hosta rezervisana je za adresu mreže.

Mreža klase A , IP adresa 10.0.0.0 je mrežna adresa koja sadrži host 10.1.2.3
IP adresa 172.16.0.0. je primer mrežne adrese klase B.
192.16.1.0 je mreža klase C

IP adresu koristi ruter za pretragu tablice rutiranja da bi našao odredišnu mrežnu lokaciju.

Dodeljuju se decimalni brojevi za popunjavanje prva dva okteta mrežne adrese klase B. Poslednja dva okteta sadrže nule jer je ovih 16 bitova namenjeno za adresu hosta i koriste se za krajnje uređaje povezane na mrežu. Kod IP adrese 172.16.0.0 prva dva okteta su rezervisana za adresu mreže. Ovi okteti se nikad ne koriste za dodeljivanje adrese hosta.

Primer:

Host(uređaj) na mreži 172.16.0.0 može imati IP adresu 172.16.16.1.

U tom primeru 172.16 je deo adresa mreže,
a 16.1 je deo adresa hosta(uređaja).

Usmerena Adresa Emitovanja (Broadcast adresa)

Za prenos podataka na sve uređaje na određenoj mreži koristi se Adresa Emitovanja ( Directed Broadcast Adress ) . U Daljnjem tekstu ćemo je nazivati Broadcast adresa. Svi bitovi hostova u Broadcast adresi se popunjavaju sa jedinicom binarnog broja. Na mreži iz prethodnog primera (172.16.0.0) gde postoji 16-bitova hosta za emitovanje na sve uređaje na ovoj mreži, koristi adresu hosta 172.16.255.255.

Usmerena emitovanja mogu da se rutiraju. Međutim u nekim verzijama Cisco IOS operativnog sistema rutiranje broadcast emitovanja nije podržano po defoltu.

Lokalna Broadcast adresa

Prilikom prenosa podataka sa IP uređaja na sve uređaje u lokalnoj mreži u svim bitovima adrese primaoca paketa su navedene jedinice binarnog sistema ( 255.255.255.255). Na primer ovu adresu mogu da koriste hostovi koji nemaju informaciju o svojoj mreži i traže ovu adresu od servera.

Lokalno Broadcast emitovanje ne može da se rutira.

Lokalna adresa povratne informacije (Local loopback address)

Lokalna adresa povratne informacije Loopback, omogućava sistemu da sam sebi prosledi poruku testiranja - test poruku. Tišična lokalna loopback adresa je 127.0.0.1.

Automatska konfiguracija IP adrese

Ako ne postoji ni statička ni dinamička definisana IP adresa, na hostovima koji podržavaju IPv4 adrese (RFC 3927) biće kreirana adresa u opsegu prefiksa 169.254/16.

Ova adresa se može koristiti za vezu samo na lokalnoj mreži i ima mnoga ograničenja, od kojih je jedno od njih nedostatak podrđke rutiranja. Ova adresa se koristi, ako kojim slučajem računar ne može da dobije adresu uz pomoć DHCP.

Identifikator mreže

Mrežni deo IP adrese naziva se mrežni idenfikator i ima veliku važnost jer većina mrežnih hostova direktno može da komunicira samo sa uređajima na ovoj mreži. Ako hostovi treba da razmenjuju informaciju sa uređajima sa čiji interfejsi imaju drugi identifikator mreže potreban je dodatni mrežni uređaj koji omogućava rutiranje podataka između mreža.

Mrežni Id omogućava omogućava ruteru da prosledi paket na željenu segment mreže. Identifikator hosta pomaže ruteru da dostavi frame drugog nivoa sa inkapsulirovanim paketom do određenog hosta na mreži. Kao rezultat toga IP adresa se povezuje na određenu MAC adresu koja je potrebna u procesu rutiranja na drugom nivou za adresaciju frejma.

Identifikator Hosta

Za svaku klasu mreža je dezvoljen fiksni broj hostova.

Klasa A - Prvi oktet se dodeljuje mreži, a poslednja tri okteta se dodeljuju hostovima. Prva adresa hosta na svakoj mreži (sve nule) je rezervisana za svranu mrežnu adresu, a poslednja (sve jedinice) za Broadcast adresu - adesu emitovanja. Maksimalan broj hostova u mreži klase A je 2²⁴- 2 ( minus adresa za mrezu i broadcast adresa) ili 16 777 214.

Klasa B - Prva dva okteta se dodeljuje mreži, a poslednja dva okteta se dodeljuju hostu. Maksimalan broj hostova u mreži klase B 2¹⁶ - 2 ili 65 534.

Klasa C - Prva tri okteta se dodeljuju mreži, a preostali jedan oktet se dodeljuje hostu. Maksimalan broj hostova je 2⁸ - 2 ili 254.

Javne i privatne IP adrese

Neke mreže su međusobno povezane putem interneta, a neke mreže su privatne. Adrese koje ćemo mi razmatrati su privatne, i nisu namenjene za javnu upotrebu. Za sve tipove mreža potrebne su kako Javne( Public ) tako i privatne ( Private ) IP adrese. Opisaćemo malo zadatke i izvore javnih i privatnih IP adresa.

Javne IP adrese

Klasa	Dijapazon Javnih IP adresa
A	1.0.0.0 - 9.255.255.255 11.0.0.0 - 126.255.255.255
B	128.0.0.0 - 172.15.255.255 172.32.0.0 - 191.255.255.255
C	192.0.0.0 - 192.167.255.255 192.169.0.0 - 223.255.255.255

Stabilnost interneta direktno zavisi od unikatnosti mrežnih adresa opšte upotrebe i zbog toga je potreban mehanizam koji će garantovati ovu unikatnost. Prvo su ova ovlašćenja imala InterNIC Internet Network Information Center (Informacioni Centar mreže Internet). Naslednikom InterNIC je postala IANA (Internet Assigned Numbers Autority - Administracija Adresnog prostranstva Interneta). IANA obezbeđuje strogu kontrolu nad dodeljivanjem IP adresa obezbeđujući odsutnost duplikata javnih adresa. Dupliranje može izazvati nestabilnost interneta i onemogućava dostavljanje datagrama mreža koje koriste takve adrese.

Da biste dobili IP adresu ili blok adresa morate se obratiti provajderu internet usluga ISP. Posle toga provajder se povezuje sa višom distancom ili regionalnoj registracionoj organizaciji:

APNIC (Asia Pacific Network Information Center)
ARIN (American Registry for Internet Numbers)
RIPE NCC (Réseaux IP Européens Network Coordination Centre)

Brzi rast interneta doveo je do iscrpljivanja javnih IP adresa. Za rešavanje ovog problema razvijene su nove šeme adresovanja - Translacija mrežnih adresa NAT - Network Address Translation, rutiranje između domena bez klasa CIDR - Classless Interdomain Routing ili IPv6.

Privatne IP adrese

Klasa	Dijapazon Privatnih Adresa
A	10.0.0.0 - 10.255.255.255
B	172.16.0.0 - 172.31.255.255
C	192.168.0.0 - 192.168.255.255

Za razliku od globalnih internet hostova, koji zahtevaju unikatne-jedinstvene IP adrese, za privatne hostove koji nisu povezani na internet, možete koristiti bilo koju adresu pod uslovom da su jedinstvene-unikatne unutar privatne mreže. Međutim, pošto mnoge privatne mreže postoje paralelno sa javnim mrežama uzimanje prvodostupnih se striktno ne preporučuje.

1994. godine zajednica IETF je objavila dokument RFC 1597, u kojem se tvrdilo da mnoge organizacije koje koriste TCP/IP i IP adresaciju nisu priključeni na mrežu internet. Posle ovog dokumenta izašao je drugi dokument RCF 1918, u kojem se opredlagalo da se izda blok prostora za privatne IP adrese. Privatne adrese kod kojih je IP protokol neophodan za podržavanje aplikacija, ali nema potrebu za povezivanjem na internet. Može jednostavno da koristi adrese iz dodeljenog opsega za privatnu upotrebu.

Za privatnu, internu upotrebu bila su izdvojena tri bloka IP adresa ( jedna mreža klase A, 16 mreža klase B i 256 mreža klase C). Adrese iz ovog opsega ne podležu rutiranju u magistralnoj mreži internet. Internet ruteri su konfigurisani da odbacuju privatne adrese.

Prilikom adresacije u internoj(ne javnoj) mreži, ove privatne adrese se mogu koristiti umesto javnih adresa.

Ako mreža koja koristi privatne adrese, treba da se poveže na Internet, potrebno je privatne adrese pretvoriti u javne adrese. Ovaj proces transformacije jeste NAT. Mrežni uređaj koji obavlja transformaciju NAT po pravilu jeste Ruter.

Protokol DHCP ( Dynamic Host Configuration Protocol )

Postoje nekoliko automatizovanih metoda za dodeljivanje IP adresa na osnovu protokola. Razmotrićemo dodeljivanje IP adrese uz pomoć DHCP Protokola.

DHCP

DHCP se koristi za automatski dodeljivanje IP adresa i podeđavanje parametara konfiguracije steka TCP/IP Protokola, kao što su maska podmreže, ruter po defoltu i DNS Serveri. DHCP Protokol se takođe koristi za postavljanje drugih osnovnih parametara, uključujući vreme za koje se adresa dodeljuje hostu.

DHCP se sastoji iz dva komponenta:

Protokol za isporuku konfiguracionih parametara konkretnog hosta sa DHCP Servera
Mehanizam za dodeljivanje mrežnih adresa hostovima

DHCP Protokol obezbeđuje brzu i dinamičku dodelu IP adrrese hostu. Za to je potrebno samo zadati određeni obseg IP Adresa na DHCP Serveru.

Prilikom podključivanja ka mreži, host se obraća DHCP Serveru i traži informacije o adresi. DHCP Server bira adresu i dodeljuje je hostu. Host samo "Iznajmljuje" ovu adresu na određeno vreme i povremeno kontaktira sa DHCP Serverom da bi obnovio ovu adresu, odnosno produžio zakup.

Takav mehanizam nam omugućava da bi se anulirali odrežene adrese koje više nisu u upotrebi ili su duže vreme isključeni od hosta koji ih je iznajmljivao. Adrese se vraćaju u skup adresa DHCP Servera i mogu se ponovo dodeliti, ako je to potrebno, odnosno ako postoji zahtev od hosta.

Sistem Domenskih Imena - DNS

DNS Cisco

DNS - je mehanizam pretvaranja simboličkih imena u IP Adrese. DNS Aplikacija oslobađa korisnike mreže od potrebe da pamte IP adrese. Bez ovoga internet ne bi bio toliko popularan kao što je u današnje vreme.

Korišćenje standardnih alata za određivanje IP Adrese hosta.

Većina Operativnih sistema obezbeđuje skup alata da proverite adresaciju hosta. Pokazaćemo osnovne kojih ima većina korisnika.

DHCP servis

Punkt Mreže u Control Panelu omogućava da podesite i pogledate IP adresu konfigurisanu na Personalnom računarau. Na slici je prikazan primer gde je IP adresa dodeljena automatski uz pomoć DHCP Servera.

Za prikaz svih trenutnih vrednosti konfiguracije TCP/IP mreže i ažuriranja parametra protokola DHCP i i službe DNS u Control Panelu koristimo komandu IPCONFIG.

Komanda ipconfig bez parametara omogućava prikaz IP adrese, masku, i podmrežu kao i osnovni mrežni prolaz za sve adaptere koji su priključeni na mrežu.

ipconfig

Sintaksa

ipconfig [/all] [/renew [Adapter]] [/release [Adapter]] [/flushdns] [/displaydns] [/registerdns] [/showclassid Adapter] [/setclassid Adapter [ClassID]]

Parametri

/all - Prikazuje kompletnu TCP/IP konfiguraciju za sve adaptere. Komanda ipconfig prikazuje samo vrednosti IP adrese, Maske i Podmaske i osnovni mrežni prolaz (gateway) za svaki adapter. Adapteri mogu predstavljati fizičke interfejse, kao što su instalirani mrežni adapteri ili logičke kao što su komutirana podključenja.

/renew [Adapter] - Obnavlja DHCP konfiguraciju za sve adaptere (ako nije naveden određeni adapter) ili za dati adapter koje u upisan u parametar komande. Ova opcija je dostupna samo sa računarima sa adapterima na kojima je podešeno automatsko dodeljivanje IP adresa. Da bi ste naveli ime adaptera, unesite ime adaptera koje je prikazano prilikom korišćenja komande ipconfig bez parametara.

/release [Adapter] - šalje pruku DHCPRELEASE DHCP Serveru za oslobađanje tekuće konfiguracije i reset podešenih IP adresa za sve adaptere (ako nije naveden nijedan adapter) ili za dati adapter ako je parametar adapter omogućen. Ovaj parametar otključuje TCP/IP za adaptere koji su podešeni na automatsku konfiguraciju Ip adresa. Da bi ste naveli ime adaptera, unesite ime adaptera koje je prikazano prilikom korišćenja komande ipconfig bez parametara.

/flushdns - briše i resetuje sadržaj keša DNS klijenata. Prilikom rešavanja problema DNS-ova može se koristiti ova procedura za brisanje starog keša kao i drugih dinamički dodatih unosa.

/registerdns - inicira ručno dinamičko obnavljanje registracije DNS imena i IP adresa navedenih u konfiguraciji računara. Ova opcija je korisna prilikom rešavanja problema kad je registracija DNS imena odbijena, ili prilikom utvrđivanja uzroka problema sa dinamičkim ažuriranjem vezanim za komunikaciju DNS klijenta i servera bez ponovnog pokretanja klijenta. Parametri konfiguracije DNS u dodatnim svojstvima TCP/IP protokola definišu imena koji su registrovana u DNS-u.

/showclassid Addapter - Prikazuje Identifikator (ID) klasa DHCP za dati adapter. Da bi ste videli ID DHCP svih adaptera potrebno je koristiti šablonizirani simbol _*. Ova opcija je dostupna samo sa računarima sa adapterima na kojima je podešeno automatsko dodeljivanje IP adresa.

/setclassid Adapter [ClassID] - Konfiguriše Identifikator (ID) DHCP klase za određeni adapter. Da bi ste postavili ID DHCP svih adaptera potrebno je koristiti šablonizirani simbol _*. Ova opcija je dostupna samo sa računarima sa adapterima na kojima je podešeno automatsko dodeljivanje IP adresa. Ako Id DHCP klase nije naveden, trenutni identifikator klase se uklanja.

/? - pokazuje pomoć u komandnoj liniji (Help).

Rezime

Adresa mreže se sastoji iz dva dela: Identifikator mreže i Identifikator Hosta.
Adresa IPv4 sadrži 32-bita podeljena u oktete i obično se prikazuju u decimalnom formatu razdeljene tačkom ( 192.168.54.18 )
Prilikom zapisa u binarnom formatu prvi bit klase A je uvek 0, klase B je uvek 10, a klese C je uvek 110
Neke IP adrese su rezervisane (Adresa emitovanja - Broadcast adresa) i ne može se dodeliti hostu.
Internet Host mora imati unikatnu-jedinstvenu IP Adresu , dok privatni hostovi mogu imati bilo koju IP adresu unutar te mreže
DHCP Protokol se koristi za automatsko dodeljivanje IP adrese i podešavanje konfiguracionih parametara steka TCP/IP protokola, kao što je maska podmreže, ruter po defoltu i DNS serveri.
DNS je aplikacija koja je definisana u steku TCP/IP protokola i obezbeđuje konverziju imena i IP adresa
Na hostovima su dostupni instrumenti pomoću kojih se može proveriti IP adresa hosta (parametri mreže i IPCONFIG)

Opšte informacije o nivou steka IP - Internet Protokola TCP/IP